Овог дана све организације за заштиту
животиња и сви азили за животиње у свету отварају своја врата за
посетиоце, организују информативно-едукативне штандове, радионице,
разне врсте едукација, групна дружења, прикупљање донација и разне
друге активности.
Ове активности треба да нас подсете на следеће:
- Животиње су равноправни становници наше планете са којима делимо свој живот на њој,
- оне имају једнако право на живот као и ми,
-
оне, као и ми, осећају бол, патњу, страх и стрес, тако да им не смемо
чинити оно што не желимо да неко чини нама, оно што санкционишемо у
оквиру нашег, људског, друштва.
Овог дана такође треба да се
подсетимо да је човек истребио многе животињске врсте уништавајући
њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман број
кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима.
Само у Европи преко 35.000 животиња годишње страда у мукама у
бесмисленим експериментима. Преко 50 милиона животиња годишње се убије
на најсвирепије начине због крзна. Милиони животиња широм света пате и
умиру у транспортима, кланицама, циркусима, разним фијестама, тркама,
зоо вртовима, борбама ...
Почеци заштите животиња могу се пратити
до у далеку прошлост човечанства. У време стварања организованог
људског друштва наилазимо на прве трагове, па све до 17. века, „заштиту“
су диктирали владари и сводила се на основна упутства дата народу, о
томе да стоку треба хранити и појити и не треба батинати. У периоду од
17-19 века о заштити говоре велики мислиоци свог времена и тада почиње
да се говори о правима животиња и моралној обавези човека да их штити.
Од 19. века па до данас о заштити говоре научници и „обични“ људи.
Чињеница
да су животиње осећајна бића која осећају бол, патњу, страх и стрес,
коју је наука потврдила, довела је до тога да велики број људи постави
питање о моралној исправности експлоатације животиња. Убрзани технички и
технолошки напредак цивилизације, у 20. веку, омогућио је бесомучну
експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Одговор на то је управо
активирање великог броја појединаца и организација на њиховој заштити,
који су се организовали у покрете за заштиту животиња. Ти покрети и
теорије на којима се они заснивају могу се разврстати у три категорије:
теорија о добробити животиња, теорија о правима и теорија о потпуном
ослобађању животиња.
Присталице покрета за добробит животиња
полазе од става да је оправдано употребљавати животиње у оној мери у
којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко тзв. пет
слобода:
1. Слобода од глади и жеђи,
2. Слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем пространог смештајног амбијента,
3. Слобода од бола, повреда и болести,
4. Слобода од страха, стреса и патње,
5. Слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за врсту.Присталице
покрета о правима животиња сматрају да су права животиња подједнако
важна као и права људи, те да човек нема морално оправдање да користи
животиње за своје различите потребе. Из претходног произлази теорија о
потпуном ослобађању животиња од људске експлоатације и употребе.
Сингер
је рекао „У свом понашању према животињама сви људи су нацисти. Лакоћа
са којом човек може радити по својој вољи с другим врстама илуструје
најекстремније расистичке теорије по принципу закона јачега. Третман
који човек наноси божјим створењима исмејава његове идеале и његов
такозвани хуманизам.“ Ово нас доводи до појма специзам (творац појма и
теорије о специзму је Рицхард Рyдер) који говори о
дискриминацији врста, о неравноправности врста у односу на право на
живот. Борба против ове дискриминације је суштина заштите животиња, то
је борба за једнако право на живот за све.
Преузето са линка.