04. октобар: Светски дан заштите животиња
Светски дан заштите животиња обележава се 4. октобра још од 1931. године. Почело је у Фиренци на конвенцији еколога. У то време овај дан се прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Временом је изгубио своје верско обележје и одавно представља празник свих љубитеља и заштитника животиња без обзира на веру и нацију.
Овог дана све организације за заштиту животиња и сви азили за животиње у свету отварају своја врата за посетиоце, организују информативно-едукативне штандове, радионице, разне врсте едукација, групна дружења, прикупљање донација и разне друге активности.
Ове активности треба да нас подсете на следеће:
- Животиње су равноправни становници наше планете са којима делимо свој живот на њој,
- оне имају једнако право на живот као и ми,
- оне, као и ми, осећају бол, патњу, страх и стрес, тако да им не смемо чинити оно што не желимо да неко чини нама, оно што санкционишемо у оквиру нашег, људског, друштва.
Овог дана такође треба да се подсетимо да је човек истребио многе животињске врсте уништавајући њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Само у Европи преко 35.000 животиња годишње страда у мукама у бесмисленим експериментима. Преко 50 милиона животиња годишње се убије на најсвирепије начине због крзна. Милиони животиња широм света пате и умиру у транспортима, кланицама, циркусима, разним фијестама, тркама, зоо вртовима, борбама ...
Почеци заштите животиња могу се пратити до у далеку прошлост човечанства. У време стварања организованог људског друштва наилазимо на прве трагове, па све до 17. века, „заштиту“ су диктирали владари и сводила се на основна упутства дата народу, о томе да стоку треба хранити и појити и не треба батинати. У периоду од 17-19 века о заштити говоре велики мислиоци свог времена и тада почиње да се говори о правима животиња и моралној обавези човека да их штити.
Од 19. века па до данас о заштити говоре научници и „обични“ људи.
Чињеница да су животиње осећајна бића која осећају бол, патњу, страх и стрес, коју је наука потврдила, довела је до тога да велики број људи постави питање о моралној исправности експлоатације животиња. Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације, у 20. веку, омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Одговор на то је управо активирање великог броја појединаца и организација на њиховој заштити, који су се организовали у покрете за заштиту животиња. Ти покрети и теорије на којима се они заснивају могу се разврстати у три категорије: теорија о добробити животиња, теорија о правима и теорија о потпуном ослобађању животиња.
Присталице покрета за добробит животиња полазе од става да је оправдано употребљавати животиње у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко тзв. пет слобода:
1. Слобода од глади и жеђи,
2. Слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем пространог смештајног амбијента,
3. Слобода од бола, повреда и болести,
4. Слобода од страха, стреса и патње,
5. Слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за врсту.
Присталице покрета о правима животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, те да човек нема морално оправдање да користи животиње за своје различите потребе. Из претходног произлази теорија о потпуном ослобађању животиња од људске експлоатације и употребе.
Сингер је рекао „У свом понашању према животињама сви људи су нацисти. Лакоћа са којом човек може радити по својој вољи с другим врстама илуструје најекстремније расистичке теорије по принципу закона јачега. Третман који човек наноси божјим створењима исмејава његове идеале и његов такозвани хуманизам.“ Ово нас доводи до појма специзам (творац појма и теорије о специзму је Рицхард Рyдер) који говори о дискриминацији врста, о неравноправности врста у односу на право на живот. Борба против ове дискриминације је суштина заштите животиња, то је борба за једнако право на живот за све.
Преузето са линка.
Плакат са обележавања
Светског дана заштите животиња 2014. у II/3
ОШ "Херој Радмила Шишковић"
наставнице Јелене Седларевић